Koliko puta sam samo čula: „To ti je zbog tvog očekivanja“ ili „Razočarala si se jer si očekivala“

Pa kako da ne očekujem? Kada svim svojim bićem, atomom i ćelijama sam želela, osećala i nadala se.

Kako da ne očekujem kada mi je bitno?

„BUDI KAO DRVEĆE, FLEKSIBLNO, VETAR DUVA – ONO SE SAVIJA, ALI NE LOMI“

Nedavno sam pročitala ovu rečenicu i baaaaš me je nekako dobro protresla.

Naravno da sam očekivala da novi proizvod bude u maju, zajedno sa web shopom, ali nisam očekivala:

• Iznenadni put u Norvešku
• Dijagnozu bliske osobe
• Samobrisanje, pad i veliki deo onoga što smo uradili na sajtu
• Veridbu

Između svega ostalog dešava se i život:

• Posao
• Pranje veša i sudova
• Treninzi
• Ja kao sestra, ćerka, verenica i prijatelj
• ..

Naravno da sam očekivala da ću sa Nemanjom proslaviti našu veridbu u Pargi, da ćemo lutati onako kako mi volimo po Grčkim radnjicama i da ćemo plivati „iza bova“, ali nisam očekivala njegovo unapređenje i edukaciju koja mu sledi. Jesam da će se to dogoditi, ali ne baš za ovih 10 dana odmora.

SINHRONICITET KAO PUTOKAZ

Jutros sedim na plaži u Pargi, poručila fredo espresso, razmišljam o očekivanjima i čitam mail-ove.

Ja sam ti onaj tip osobe koji kad dođe na more pola dana mi se pogled gubi u horizontu, blenem u vodu i plivam, a pola dana čitam. Valjda zbog toga mi je i dalje pisana reč važnija od video forme.

Elem, stiže njuzleter od Astrosestara (@astrosestre na instagramu) u kojem Tea piše o tome kako treba da budemo fleksibilni sa situacijama koja se događaju i kako na neka možemo da utičemo, a na neka ne.

Opa!

Pravo  u centar.

Sinhronicitet.

Slažem se, jer da nije tako verovatno bih 10 dana bila snuždena, a more koje toliko volim bi postala mora.

I ne bih pila ovaj fredo espresso sa ovolikim guštom.

I ne bih osetila ovu potrebu da podelim sa tobom.

I ne bih videla sve lepote ovog mesta.

I osvestila da je Nemanja dobio ono što je zaslužio.

I ne bih uvidela koliko smo mama i ja sjajan tandem na moru.

I ona ne bi bila ovoliko srećna.

I…

I…

I…

I zato ponekad je okej da nas očekivanja slome, jer na kraju krajeva mi nismo drvo, ljudi smo.

Iako se i ona sama nekad slome.

Ali ponekad, samo ponekad je okej i da pokažemo koliko smo snažni i u isto vreme fleksibilni.

Jer,

događa se život, stvari, nepredvidive okolnosti, kašnjenja, veridbe, otkazivanje i unapređenja.

Neke stvari smo želeli, neke nismo.

To je život, u svojoj punoći.

“Baš je lep ovaj Herceg Novi, skroz mi je drugačiji nego 2018. godine kada sam bila.” rekoh mojoj drugarici Dunji, psihologu, ovo leto kad smo bile tamo.

“Isti je, samo ga ti gledaš drugačijim očima”

I to je cela životna mudrost koja ti je potrebna.

Zagrljaj,

Aleksandra