Oko mene se u poslednjih par dana često provlačila tema o „nedovoljnosti“ iliti rupi bez dna.

Ta tema se provlačila u mom društvu, provlačila se i danas dok sam slušala jedan kurs o ciljevima, ali i pre neki dan kada sam išla u teretanu. Jedna lepa žena je prolazila je pored mene, rukom pod ruku ispostaviće se njenom majkom:

„Koliko je tebi mama dovoljno puta dnevno da te nazovem da bi shvatila da te volim.“ – upitala ju je.

I to me navelo na razmišljanje:

Kako to da u eri u kojoj imamo bukvalno sve na dohvat ruke, često imamo osećaj da nije dovoljno i da nam nešto suštinsko izmiče?

1. HEDONISTIČKA ADAPTACIJA

Naš mozak je genijalna mašina, ali nije baš uvek na našoj strani. Postoji nešto što psiholozi zovu hedonistička adaptacija. To znači da se vrlo brzo prilagodimo na ono što nam je novo i uzbudljivo.

2. DRUŠTVENI PRITISAK I ILUZIJA SAVRŠENSTVA

Društvene mreže su preplavljenje “savršenim životima”, nesvesno se upoređujemo i smatramo da je negde tamo “trava zelenija.”

3. STRAH OD STAJANJA U MESTU

Jednom sam kod jedne biznis mentorke pročitala “Ako zastaneš – stagniraš” , takve stvari mogu biti izuzetno opasne, ukoliko sebi ne dozvolimo predah.

Sa psihološke strane, ovo su neki aspekti zbog kojih se osećamo da nikad i ništa nije dovoljno.

Sa ljudske strane to je kao da pokušavaš da zakopaš rupu, ali se zemlja stalno odasipa negde. Najčešće ni ne znamo gde, ali znamo da smo veeeeoma umorni, iscrpljeni do koske i na ivici snage.

PA KAKO ONDA KONAČNO DA ZAKOPAMO TU RUPU?

Ne postoji univerzalan recept, ali postoje moćna sredstva koja sigurno mogu da ti pomognu.

• Započetak stani, doslovno, fizički, emotivino – zastani.

Kada prestanemo da se kao onaj hrčak na točku vrtimo, možemo realnije da vidimo u kojoj tački života se nalazimo.

• Prihvati sebe, okolnosti, život, prijatelje, partnera, roditelje…. – sa dubokom mudrošću i znanjem da je sve podložno promeni, ali jedino što ja mogu da promenim je ono što je do mene.

• Da li znaš gde ide tvoja energija? Oslušni svoje srce. Šta te ispunjava, a šta te iscrpljuje? Koji ljudi i aktivnosti ti donose radost, a šta ti nameće pritisak? Oslobađanje od onoga što te ne podržava nije sebično, čak šta više, to je ljubav prema sebi.

• Koliko god filozofirali i tražili toplu vodu – dovoljnost je izbor. To je odluka da prigrlimo ono što već imamo i što jesmo. Izbor da pustimo perfekcionizam i pritisak društva. Izbor da budemo svoji.

• Korak po korak

Umesto da te preplave veliki ciljevi, usmeri pažnju na ono što možeš da učiniš danas. Jedan mali korak, koliko god jednostavan, pokreće promenu. Kraj nije važan koliko put kojim ideš i ono ko ti postaješ na tom putu.

I za kraj  – sveta neuroplastičnost.

Neuroplastičnost je čudo koje nosimo u sebi, moć našeg mozga da se menja, prilagođava i raste tokom celog života. To znači da nikada nismo „zaglavili“ u starim obrascima – naše misli, navike i uverenja mogu se preoblikovati.

Toliko toga imam.

 Dovoljno je.

Hvala Ti.

Zagrljaj,

Aleksandra