Nekada davno vodila sam jedan zanimljiv profil zvan „Frenkvencija Balansa“

To je bio skup ljudi sa kojima sam delila dobru energiju, moje misli, zapažanja itd.

Kada sam otvorila profil, prvo pitanje je bilo „Sa kojom temom da počnem?“
Bez nedoumice, kao iz topa rekla sam „Zahvalnošću.“

Zašto?

Zato što je zahvalnost najjača molitva koju imaš.
Zahvalnost je magnet za čuda.
Sećam se tačno pola decenije, moja drugarica Nina, koja je dosta spiritualno – energetski tip ljudi, mi je rekla: „Probaj da budeš zahvalna na stvarima koje imaš.“

Nisam je baš razumela, ali uveče dok sam išla kod moje druge drugarice, Mine, to mi je palo na pamet. U tom trenutku, bez posla, bez ljubavi, bez smisla kojim putem da krenem i na čemu da budem zahvalna – setila sam se mog brata.

Mare i ja smo odrasli rame uz rame, tandem u svemu, on i ja.

Mare i ja.
Ceo život.

Prouzrokovala sam u sebi zahvalnost na njemu, na našem odnosu, bezuoslovnoj ljubavi i podršci. Išla sam ka Pariske komune ulici i u meni se nešto promenilo. 

Iskreno i dan danas ne mogu da objasnim šta, ali kao da sam prvi put videla život. Onako u njegovoj pravoj punoći. Sutradan sam jedva čekala da ustanem, sela u moju bašticu, sećam se, bio je rani septembar.
Topli, lepi, letnji.

Skuvala sam kafu i kao dam sam prvi put osetila zapravo kakav je ukus kafe.

Lina, moja mačka se baškarila na suncu, mama je izašla da zalije cveće. Sve je nakako bilo drugačije. Mirisno, živo, život je bujao. Zvukovi, boje, mirisi. Kako sve ovo nisam pre primetila?
Našla sa neku staru svesku i počela da zapisujem:
„Bože, hvala ti na ovom prelepom danu.“
„Hvala ti na Lini, ovoj baštici, hvala ti na mami.“
I tako redom. Imala sam osećaj da će srce da mi eksplodira od miline koja mi je prožimala telo.
Energija se vratila.
U meni je kuljao život.

3 nedelje nakon toga upoznala sam Nemanju, nakon 3 godine samovanja, a potom i započela moj prvi biznis, koji me je doveo do ovog.
Ali neki drugi put više o tome.

Danas, ovog toplog aprila, dok sedim na terasi u svom idealnom stanu, punom cveća, dok pijem kafu i gledam plavetnilo, samo ću tiho izustiti:
„Bože, hvala ti.“

Danas, mogu zaista da tvrdim – ZAHVALNOST JE MAGNET ZA ČUDA.

Na čemu si ti danas zahvalna?

Ako nemaš na čemu drugom, bar na ovom toplom aprilskom danu.

Prija život.