Otišla sam na trening, jer utorak je bio dan za trening. Često slušam neke audio podcast-e dok treniram, jer mi nekad muzika bude previše bučna.

Fokusirana na svoju današnju to-do listu:

• doručak
• posao
• trening
• svakodnevne obaveze

U momentu između dve serije mojih trbušnjaka, gošća u podcastu je rekla kako je ključno da našu to – do listu zamenimo sa to – be listom.

Prevod za „to- do“ i „to be“ liste na srpski mogao bi izgledati ovako:

 “to do list” – Šta treba da uradim?

 „to be list“ – Ko želim da budem?

Dok se to do fokusira na akcije i zadatke, to be opisuje unutrašnje stanje, vrednosti, emocije i način na koji na koji taj zadatak treba da se uradi.

U poslednje vreme me često ganja ugodan osećaj, dok radim, dok se družim, dok kuvam, obavljaljam svakodnevne obaveze,  u porodičnim i socijalnim odnosima. Međutim, kao neko ko se bavi privatnim biznisom skoro već 10 godina, jasno mi je bilo da sam većinu tih stvari naučila.

Što i sigurno jesam.

Tu je i ta stvar koja me je ošinula između dve serije.

 Koliko sam u sebi usadila osećaj… Praktično za sve.

Fokusirana na svoju današnju to-do, nisam zaboravila svoju to-be listu.

• doručak: doručkujem nešto nutritivno dobro jer želim puna energije da započnem dan
• posao i mili osećaj koji me prožima dok kreiram i odašiljem tu energiju
• trening jer želim da se sjajno osećam posle njega, a ne jer moram da treniram
• svakodnevne obaveze:

„Taman ću posle odlaska u banku, svratiti do pijace da kupim mami sok od nara koji obožava.“

„ Srediću danas stan jer obožavam onaj osećaj kad sednem, a sve je čisto.“

Ovo je postalo moje prirodno stanje, naravno da su tu i nervozni dani, neki tužni i sivi se provuku.

Ali baš tad, ovo sve ima smisla. Više nego ikad. To nas čupa sa spektra sive ka najjsajnijoj, suncem okupanom, žutoj.

Treba da pročitam knjigu – Želim da pročitam par strana danas.

Moram da uradim domaći zadatak sa detetom. – Želim da budem pristutan roditelj i pomognem svom detetu.

Moram da obavim sve zadatke danas jer se tako osećam produktivno. – Želim da odmorim pola sata kako bi isprocesovala sve što se događa.

E, tek onda kada usporiš vidiš koliko si zapravno produktivna.

Dovoljna.

Da ne moraš više, bolje, brže.

Moram sam zamenila sa želim, volela bih, osećam.

I više ne moram, nego zaista želim, volim i osećam –to je taj ugodan osećaj.

Zagrljaj,

Aleksandra