Iz edicije: stvaran život.

„Jednom kada otkrijete tajnu manifestacije i njenu formulu – ona vam više neće biti potrebna“
„U procesu istraživanja mi smo postali ta formula“ – piše u knjizi koju sam gutala očima na moru.
Dok ovo pišem u mojoj maloj kacelariji obasjanoj suncem u pozadini ide pesma iz jedne serije… Sasvim (ne)slučajno je krenula baš sad. Serije uz koju sam maštala da ću baš ja kao ta glavna glumica:
– da živim smisao i svrhu
– da radim ono što volim
– da vidim smisao u životnim situacijama
– da ću da se odvažim jer je smisao važniji od strukture i sigurnosti
Sećam se te goruće želje za smislom. Dovoljno snažne da me pokrene, dovoljne taman toliko da ne izgorim od nje.

Danas kada sve to živim sigurna sam u ove rečenice iz knjige. Čak šta više, mogu da potpišem za njih.

Prošle godine, u decembru, sam napravila vision board sa 6 slika – sebe u budućnosti. 8 meseci kasnije – 5/6 tih stvari se ostvarilo. Čoveče!
Međutim, u nama ostaje osećaj – a ne materija. To je suština ovog univerzuma, zakona privlačenja, Božijeg obraćanja, kako ko to želi da definiše. Ona ide u lačnano, osećaj koji želiš da postigneš, a koji rađa i ostvaruje nove želje, koje rađaju nove osećaje, koje ostvaruju nove želje…
Ne osećam materiju kao dobitak, ne osećam ispunjene želje – osećam šta su mi donele:
– osećaj punoće
– smisla
– mogućnosti
– životnu i finansijsku slobodu
– suštinu
– samopouzdanje
Mogla bih ovako do sutra.
I danas dok sedim u kancelariji, koja je zapravo kutak u mom sunčanom, predivnom stanu, dok se moje mačke baškare po krevetu, ja pijem kafu iz ručno rađene glinene šolje, a Nemanja se smeje u pozadini uz seriji, baš sad, u ovom random trenutku mogu da osetim isti smisao kao kad su te „velike“ želje ispunjene.

To je ta tajna univeruzuma, kosmosa, Boga – sada i ovde u ovom trenutku osetiti, osvestiti zahvalanost za sve ono što nas okružuje.
Sve ono što te okružuje,
jer ovaj korak danas te vodi do te planine na koju želiš da stigneš.
Sve ima smisla ako želiš i ništa nema ako ne želiš je moja glavna izvučena pouka nakon stotine pročitanjih knjiga, edukacija, koučinga… Baš toliko je jednostavno.
I niko ne poriče tugu, bes, razočarenje, loše dane. Ima ih. Pozdravim ih i blagosiljam. Nekad i ne, nekad skupim sve svoje atome i samo preživim te dane.
Kako bih onda drugačije mogla da vrednujem i prepoznam one dobre ako nema loših?

Negde u nekom svetu postojiš ti sa svim tvojim ostvarenim željama, ti puna ponosa i vitalnosti, ti uspravljenih leđa i širokog osmeha. Ti sjajna majka, supruga, prijateljica. Ti sa poslom svojih snova, ti koja se raduješ sunčanom ili kišnom danu. Ti koja pozdravljaš bakice koje kupuju cveće i isto stavljaš u vazu u tvom divnom stanu.

Samo ne zaboravi da taj svet je najčešće iza ugla, a ne iza planine.

Koračaj.
Vredeće.
Obećavam.