Koliko puta si poželeo/poželela nešto da uradiš, da pratiš svoje snove i ništa se nije desilo?

Nedavno sam gledala jedan baš super video i rečenica koja mi je ostavila trag je glasila:
„Da ta ideja nije za tebe, nikad tebi ne bi došla, nego nekom drugom.“

Pre neki dan sam bila sa drugaricama na obaveznoj nedeljnoj kafi. Volim te kafe, pričamo o svemu i svačemu, od astrologije preko odeće, pa sve do pitanja ko smo mi i koja je naša uloga u ovom životu. Jedna od nas pet je zaključila da čim očvrsne sa sobom uputiće se na put kojim se ređe ide.

U prevodu kada strah prestane i nestane, krenuće na put svojih želja.

Zapitala sam se kako sam se osećala kada sam krenula na taj put? Kako sam prelomila da ipak ostavim strah za sobom i otisnem se u nepoznato? Kako je kod mene sve u životu apsolutno sinhornicitetno, nakon te kafe „slučajno“ sam naišla na video jedne naše poznate psihološkinje.

U jednom podcastu je rekla, citiram: „Radila sam ove podcaste milion puta i svaki put imam tremu pre nego što počnem.“

POZITIVNA I NEGATIVNA OSEĆANJA

Sve dok osećanja klasifikujemo kao pozitivna ili negativna – imaćemo otpore prema situacijama koje su „negativne“.

Upravo u tim manje prijatnim situacijama rastemo i dostižemo svoj potencijal.
Postoje prijatna i manja prijatna iliti neprijatna osećanja.

NORMALIZACIJA

U eri ovog brzog života, zaboravili smo da normalizujemo osećanja poput: tuge, usamljenosti i dosade.
Straha.
Gde je nestala stara dobra dosada?

Te emocije, svakako nisu prijatne, ali su normalne u određenoj meri i u određenom vremenskom roku.

Kada ne bi one postojale, kako bi znali koje su one dobre emocije? Kako one izgledaju? Kako se osećaš kad ih imaš?
Ja sam se zaista šokirala kada sam shvatila da se samopouzdanje uči, ne rađaš se sa njim. Koliko mi je ta spoznaja donela olakšanja i koliko sam uspela sa njom da uhvatim u ruke konce svog života.

U nastavku, voditelj je odgovorio toj devojci: „Stvarno? Nikad ne bih rekao, ne deluješ da uopšte imaš tremu.“

Velika tajna je i da svi ljudi imaju strah, čak i oni za koje mislimo da nemaju.

Čak i oni koji u svakoj situaciji znaju šta tačno da kažu, deluju pribrano i staloženo.

A još veća je sledeća definija: „Hrabrost nije odsustvo straha, već da to uradiš uprkos strahu.“
Ta rečenica mi je opet „slučajno“ došla na prekretnici mog života. Tako sam se i otisnula, sa strahom i srećom svog izbora.

Sad kad sve to znaš,
da li je to put kojim ćeš češće da ideš?