Pre 7 godina, moja drugarica Nina i ja smo sele na kafu posle njenog časa joge. U jednom trenutku je rekla: „Sve devojke na jogi slušaju tog Srđana, tebi bi se sigurno svideo.“

Kada sam došla kući, odmah sam upalila tog Srđana, za kog se ispostavilo da je Srđan Roje, čovek koji pomaže ljudima da žive osveštenije, sretnije, smislenije i ispunjenije – kako piše na njegovom web sajtu.

Danima nakon toga, ja sam doslovno gutala sve videe koje sam mogla da pronađem, jer:

• Delovali su mi nekako realno i prirodno
• Ugodno mi je bilo da ih slušam
• Rezonovala sam sa tim

Posle xy odgledanih videa, primetila sam da često provuče istu stvar, a ona glasi otprilike ovako, parafraziram:

Da, iako ne znamo kojim putem treba da krenemo, koji je naš smisao ili svrha, treba u svakom trenutku da činmo one stvari koje nas mrvicu više vesele ili su nam za mrvicu interesantnije.

Doslovno od:

• Da li mi se više ide na kafu ili sedi kući?
• Da li bih pre pogledala film ili uradila deo projekta?
• Da li bih otišla na taj događaj ili bih ipak popila čaj sa drugaricom?
• Da li mi se prave šolje od gline ili mi se piše kontent?

Šta u ovom trenutku mene malo više veseli, ne koji je moj put, pronađi svrhu ili kopaj po smislu, nego zaista šta mi je u ovom trenutku za mrvicu zanimljivije od drugih stvari.

Danas, 7 godina kasnije, ako bih mogla da ti dam zlatan savet, to bi bio ovaj.  Smatram da je ovo bila prekretnica duha mlađane Aleksandra, čin buđenja, prosvetljenje, kako god…

Sećam se, dani koji su usledili, pretvorili su se u godine izbora,  jer na kraju dana zaista se radi o njima.

Usledilo je sopstveno biranje, želje koje sam potisnula, od 15 minuta dnevno koje sam mogla da izaberem, usledio je život koji svakodnevno biram. Mogu da se zakunem da zbog ovog saveta danas sve ovo jesam i sve ovo imam.

 Sopstveni izbori su me dovukli do sopstvenog smisla.

Koliko ovo ima smisla. Zar ne?

I juče sam dok sam razmišljala o ovoj temi, naišla na video dve devojke koja đuskaju, a na njemu piše: „Uvek ćeš imati neke probleme, nauči da uživaš dok ih rešavaš.“

Ako život traži od mene da odem u banku i rešim papirologiju, jer znam da to moram da uradim, čak i to je u datom trenutku najzanimljivije što moram da uradim, jer bih verovatno stvorila sebi stres, ako to preskočim.

E taj momenat je bio game changer.

I usledilo je olakšanje.

Ne mislim da ću uvek imati probleme, ali život se sastoji i iz rastanaka, kašnjenja, otkaza, raspoloženja drugih… I dok čekamo da se sve to promeni i naiđe taj neki život u kome ne postoji ništa od toga, vreme dragi moji ljudi, teče.

Hej, pa ja ću za pola godine 30.

Osim moje poznate: „Sve dobre stvari počinju u svakodnevnici“, podeliću sa tobom još jednu frazu koju sam obožavala i rado delila dok sam bila deo jednog projekta, a i dan nas je živim:

B I R A M

D A

B I R A M.

Zagrljaj,

Aleksandra