Jutros sam imala seansu sa jednom, pa hajde da je nazovemo mentorkom. Suština je bila da iznedrimo našu podsvest kao putokaz. Niz ličnih snova koji su usledili prethodnih dana i sinhroniciteti koji su se dešavali meni su bili toliko jasni znakovi, da sam jedva čekala da podelim to sa njom.

Energija koju imamo, sopstvo koje nosimo u sebi ne može da se uništi, ono samo može da se transformiše – u nešto bolje ako želimo i u nešto gore, takođe ako želimo.

Hodorovski je rekao, parafraziram: „Ako želimo bolji život, imaćemo ga, ako želimo isceljenje treba da donesemo odluku, ako se još nije desilo, znači da nismo doneli odluku.“

Ja ovo mogu sad da ti objašanjavam iz ugla religije, new age psihologije, dubinske psihologije, neuronauke itd. ali ne želim to sad da radim.

Onaj ko treba da razume ovaj članak, ovo će i dopreti do njega, a čim ga ja pišem neko ga potražuje.

Ako se uhvatiš, pa hajde da nazovemo „polje“ – u tom polju se nalaze rešenja, mogućnosti i ostvarenja. U tom „polju“ tada dobijaš znakove, putokaze, „slučajno“ čuješ nešto što ti treba u tom trenutku, to nešto što tebi treba imaš baš drugarica od žene koje pazariš odeću itd.

Svi imamo to „polje“ u sebi, samo je pitanje da li smo doneli odluku da ga čujemo ili smo doneli odluku da ga zatvorimo.

Koliko kog ovo zvučalo na momente apstraktno, daću ti svoj primer:

Tri osobe u mom okruženju su imale neki problem o kojem se priča nedeljama u nazad. Beše subota i ja sam taj dan imala 2 seminara koja su mi toliko otvorila oči. U jednom je ta ista mentorka pričala o polju i kao da sam prvi put imala jasnoću o čemu priča.

„Svi resursi su tu, resursi postoje“ – rekla je.  Jel smo ušli u polje ili donosimo odluku da ne ulazimo?

Sat vremena posle seminara:

• Prva osoba se javlja da je došlo do rešenja problema
• Druga osoba u istoj situaciji ima skroz drugačiji, pozitivan pogled na istu situaciju
• Treća osoba koja je do sad imala fokus samo na problemu i samo smo o tome diskutovali javlja se sa nekim drugim, sjajnim i inspirativnim temama i razgovor teče u drugom smeru

Mi smo svi kvantno i kolektivno povezani.

Što bi jedna Jovana rekla: „Ako nisam dobro, pa hajde bar da ne opterećujem svet još jednim „lošim“, hajde da mu pomognem i budem taj kolektivni plus.“

Odluka.

Ako je da i ako je ne,

tvoja je odluka.

Uskladi se sa njom.

Posledica je, pa izbor tvoje odluke.

Zagrljaj,

Aleksandra