„Lako je da je sve dobro, kad je sve dobro“ – rekla mi je moja drugarica Minom jednom prilikom, pre par godina kada je u mom životu zavladao totalni haos.

Kada se vratim tih par godina unazad ja tačno znam šta je taj haos i prouzrokovalo:

• Neodgovornost prema sebi
• Neuvažavanje svakodnevnice i svega onoga moćnog, naizgled malog, a suštinskog i korenski bitnog
• Ali ono možda najvažnije što sam u tom trenutku izgubila bilo je vera, poverenje u život

Pre neki dan pričam sa mojom saradnicom – koja obavlja svu logističku stranu posla i ona mi kaže:

„Ti si maher za posao, kada budeš počela kurseve da radiš, upisaću se da naučim nešto od tebe.“

U tom trenutku sam se vraćača iz Budimpešte i vrlo spontano, kroz šalu odgovaram:

„ Ma samo dobra energija, pola prepustiš Bogu i radiš dok si na putu“

Dobra energija za mene znači da ću sve u životu što mogu i što je do mene raditi sa dobrom namerom: u poslu, privatnom životu, u redu u banci, u prodavnici – za mene je isto.

Pola prepustiš Bogu – je upravo ta vera koja nama nedostaje, ta neka puzla, nit… Ne moraš da budeš religiozan, ali što sam jednom davno u jednoj polemici zaključila: „ Pa i ateisti veruju, samo da to nešto ne postoji.“

Radim na putu sam rekla kroz šalu, jer sam se vraćala u tom trenutku sa putovanja, ali za mene predstavlja neku disciplinu, ali u isto vreme fleksibilnost. Ako mogu sad, zašto da ne? Samo se uskladim, bez preispitivanja. (O ovome neki drugi put)

Elem…

Bog, svemir, univerzum, viša sila, život – nazovi kako god hoćeš.

Ako izgubiš poverenje u partnera taj odnos se ruši.

Ako šef izgubi poverenje u tebe verovatno ćeš dobiti otkaz.

Šta se onda dešava kada izgubiš poverenje u ono što nas čvrsto drži? U ono što nas pokreće? U ono što „ne znam kako se ovo desilo – ali uspelo je“? U ono što nas održava živim?

Meni je ova 2024. godina bila puna lekcija, ko je čitao prošle članke znao je i za bolesti bliskog člana porodice i za veridbu, lansiranje novog proizvoda, doseljenje mog brata posle par godina inostranstva, gomilu nekih nepreviđenih momenata… Ali u dobrom i u lošem bila je tu vera. Pogotovo u tom lošem, jer kao što Mina kaže, lako je da je dobro kad je sve dobro. Međutim kada nastupi muk, tada izlazi na videlo kakav odnos smo izgradili sa sobom i životom.

I tada tačno znamo koliko će taj muk i da traje.

Mi tempiramo.

Ljudi moji, hvala vam, hvala ti, za svaku lepu reč, misao, podršku, hvala za svaku toplu poruku koju sam pročitala, za svaku preporuku mog brenda drugim ljudima… Duša mi je puna. Srećna sam. Zahvalna. Ove godine smo zajedno puno postigli.

I ako mogu da izvučem neku glavnu poruku ove godine, ona glasi: „Biće po veri tvojoj.“ Ovo se tokom ove godine toliko pokazalo istinito, da sa religijske, psihološke, spiritualne, energetske, egzistencijalne i neuoronauke predstavlja svetionik ovog doba.

Veruj.

Pusti.

Prepusti.

Srećni praznici.

Zagrljaj,

Aleksandra