Kada sam rekla da ću napisati priču o tome kako mi je pisanje dnevnika doslovno promenilo život, počela
sam po glavi da prevrćem sve one naučne spoznaje, koje sam ovih godina budno istraživala.
Istina je da dnevnik pomaže kod:
samorefleksije
redukovanja stresa
rešavanja problema

Istina je i da su u sve to i naučna istraživanja potvrdila

Ali kako je meni stvarno pomogao?
Pre 3 godine, počela sam da čitam knjigu „Put umetnika“ u kojoj je objašnjeno na koji možeš da probudiš kreativnu energiju kod sebe. Iskrena da budem, od malih nogu sam stalno nešto kreirala i stvarala. Mogu
da tvrdim da kreativnost ide sa mnom pod ruku, ali nešto me je vuklo da je pročitam…
Znate li kako stoje stvari kod kreativaca?
Gomilu ideja, misli, spoznaja, u prevodu u jednom danu stanu dva života.
Jedan dan sam odlučila da radim domaći zadatak iz te knjige, čini mi se da je trebalo pisati tri strane o bilo čemu. Kreativnost se kod mene prelivala, knjiga mi je bila nenormalno zabavna, ali o čemu da pišem
3 strane?
Sve je u redu, osećam se dobro, baš jedan skockan i lep period života, ali…
Suma sumarum, napisala sam tri strane i osetila veliko olakšanje. Kako? Od čega?
Ne znam. Nisam ni znala da mislim stvari koje sam napisala dok ih nisam pročitala iz nekog trećeg ugla.
Dani i nedelje su prolazili, ja nisam mogla da dočekam da ustanem i pišem.
Tako je izgledao neki moj ritual: buđenje, spremanje kreveta, higijena, doručak i onda pola sata za mene i moje misli uz kafu.
Tako izgleda moj ritual i danas, posle 3 godine.

ŠTA JE ONO ŠTO SAM UVIDELA POSLE KRATKOG VREMENA?
Prva stvar koju sam uvidela je bolje raspoloženje tokom dana. Čak i kada su me pitali u intervjuu na
„Novosadskoj televiziji“, rekla sam da pored pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, pisanje dnevnika spada u stvari koje su najpotrebnije za čovekovo mentalno zdravlje. Verujem da mi je ovaj ritual pomogao da vodim posao duše, kakav danas vodim.
Osetila sam da sam posložila stvari, da su mi jasnije, da su mi moji problemi jasniji. Počela sam mnogo
lakše da uviđam šta je ono što mi ne služi, ali i kako to da promenim.
Kada god osećam napetost, stres ili se dešava nešto što mi nije prijatno – pisanje to ublaži, a neretko i otkloni.
Počela sam da razumem sebe, svoje potrebe i osećanja. Stvari su počele da se odvijaju lako, rešenja su sama dolazila, ideje su uzimale oblik akcije, a sve to je menjalo realnost.
Danas posle tri godine, pisanje dnevnika je jedna od najvažnijih stvari u mojoj svakodnevnici.
Sve je u redu, osećam se dobro, baš jedan skockan i lep period života, ali…
Ako i u tvom životu postoji to „ali“ i
ne znaš odakle da počneš… –

Piši.
I diši.

Sve dobre stvari počinju u svakodnevnici.