Volim kafu, crnu, gorku i jaku.

Bez mleka i šećera.

Iako sam kroz godine probala da pijem razne mućkalice, sa sojom, bez soje, sa stevijom, sa ovim sa onim, to nije bila moja šoljica kafe.

Crna, gorka i jaka.

Bez mleka i šećera.

To je moja šoljica kafe.

Pre par godina sam čitala jednu sjajnu knjigu. Sad nisam ni sigurna kako se tačno zove, ali se sećam da je u njoj pisalo da je podjednako važno da znaš šta hoćeš i šta nećeš.

Taj ključan faktor mi je pomogao da prelomim kada sam trebala da dobijem dobar posao (šta god to značilo) u jednoj državnoj firmi.

Uslovi su bili: siguran posao, dobra plata i redovna (?), državna firma i dobra pozicija.

Moj odgovor je bio ne. To nije bila moja šoljica kafe.

Taj faktor mi je pomogao i kada sam zatvorila svoju prvu firmu.

„Ovo nije više ono što želim.“

I kada su mi nudili razne saradnje, kada sam odbila nekoliko gostovanja i kada sam odlučila na koji način (ne)želim da radim…

To nije bila moja šoljica kafe.

Radila sam i radim onako kako verujem da treba, u skladu sa svojim načelima, osećajima i u skladu sa sobom.

Zašto ovo pišem?

Svaki moj post je sinhronicitetan. Poželim da napišem o nekoj temi i pre nego što sam je napisala neko me pita nešto o tome ili čujem usput.

U prodavnici, pročitam u listi e-mailova ili dok čekam drugaricu ispred „Štranda.“

„Dobićeš odgovor ako si spremna da ga čuješ.“

U proteklih par dana 2 osobe su me pitale kako da znaju šta je ono što žele. Koliko god se trudili da spoznaju sebe, ne mogu da shvate šta je to što žele od života.

Oboma sam im uzvratila: „A šta je ono što sigurno znaš da ne želiš?“  Iako nam na prvu ruku svi na društvenim mrežama deluju sigurno i samopouzdano, deluju kao da sigurno znaju šta žele, dr Džuli Smit u svojoj knjizi „Zašto mi to niko ranije nije rekao“ objašnjava da većina self-help knjiga i kreatora promovišu utisak držanja sve pod kontrolom, ali da smo na kraju dana mi ipak (samo) ljudsko biće.

Zašto bi bilo ko hteo da sve drži pod kontrolom?  Ja sigurno to ne želim. To nije moja šoljica kafe.

Iz ove perspektive meni  to deluje kao preveliki pritisak za jednu ženu u dvadesetim godinama sa 56kg.

200 postova, milion odgovorenih poruka, nekoliko (ne)saradnji i dosta popijenih kafa mi je trebalo da shvatim šta je (većinski) ono što želim i ne želim što se tiče mog posla i kreiranja. Iako je ponekad izazovno to shvatiti, u moru svega… Iako ponekad razmišljam da li bi ostvarila veći uspeh ako bih svaki dan snimala sebe i prodavala ti lekcije od 60 sekundi?

Onda shvatim da je moja šoljica kafe osećaj.

Sklad sa sobom je moja definicija uspeha.

Da radim onako kako zaista smatram da treba.

Da sam čekala da sve bude pod kontrolom, počela bih sa radom 2030. godine i verovatno bih opet imala neke greške, jer one jesu sastavni deo života.

NAS DVE SMO PILE RAZLIČITE KAFE

Pre otprilike 2 meseca, sedela sam na kafi sa jednom devojkom radi potencijalne saradnje. Iako ona deluje da zaista drži sve pod kontrolom, nas dve smo pile različite kafe. Ona kapućino, ja crnu bez mleka. Ja nisam bila njena šoljica kafe, ona nije bila moja.

I to je sasvim u redu.

Tako je sa svim u životu.

Ima sjajnih ljudi na ovom svetu i sjajnih stvari sam naučila od njih u 60 sekundi.

I zato neka svako radi onako kako misli treba.

U skladu sa sobom i svojim osećanjima.

Ovo jutro smo Nemanja i ja pili kafu, oboje crnu, jaku i bez šećera.

Sećam se da kad smo krenuli da se zabavljamo on je pio sa dve kašikice šečera, tako je tad želeo.

Takva mu je prijala.

I ja sam tad imala svoju šoljicu kafe, neke stvari koje danas više ne želim.

I to je u redu.  Menjamo se, stvari se menjaju, život se menja. U redu je da promenimo svoje želje i interesovanja.

Ono što je jedino bitno je,

kakvu šolju kafe danas (ne)želiš da piješ?

Aleksandra