Na svetu postoji hiljadu početaka.
Svaki naš dan, ma svaki udah može biti novi početak. Svi smo euforično svi krenuli sa promenama, pa evo i ja prva… Zapisala sam neke stvari za koje neću napraviti mesta u novoj godini, zapisala sam i one stvari koje jedva čekam da se dese. Znam da će se desiti, jer znam da (većinski) kreiramo naše živote.
Samo bih htela na nešto da te podsetim: ne moraš baš sve da menjaš.
Postoji toliko toga u tebi što te je dovelo dovde.

Postoji toliko toga što može da uradi samo: Sanja. Jovana, Svetlana, dok nešto, drugo podjednačko čarobno, može da uradi samo: Biljana, Katarina ili Lana. U svakom od nas čuiči nektar genijalnosti, samo naš.

U nama su čitavi sistemi zbog kojih smo tu gde jesmo, zbog kojih svakog dana ustajemo i tražimo svoje svetlo. Ti sistemi su nas ovde doveli. Postoji toliko dobrog u tvom životu.
U gomili promena, „jer mora“ više ne znamo ko smo, koja je tačno naša želja za promenom i šta tu tačno mora i da li mora da se promeni.
Otkad sam počela da gledam na stvari u životu kao jedan +, to je bila suštinska promena. Sve dobre stvari u mom životu su veliki plus, stoje kao višnja na vrhu torte, a torta je baza koju sam izgradila. Temelj.

Čula sam jednu priču:
Zamislite kada bi profesionalni trkač pao usred trke i vratio se na početak. Ili kada bi se posle svakog pada vraćao na početak?

Hajde ove godine da budemo autentični:
da pronađemo svoje zašto
da nam promene pašu, a ne da budu nametnute
hajde da osetimo ono što jesmo
hajde da dišemo sebe
da rastemo svojim tempom

Verujem da si bar jednom osetila onaj osećaj: „Svi rade na sebi, pa moram i ja tako.“
Pa si krenula sa spiskom promena, ciljeva, obaveza, jer… eto, tako svi rade.
A onda, negde na pola puta, taj osećaj teskobe.
Nešto tu ne štima, nešto ne ferca.
Ne ferca, jer nije tvoje, a ono što nije naše, i kad promenimo neće biti. Pripada nekome drugom. To je komički balans.
Dovoljno je.
Dragi Deda Mraze ove godine želim da budem ja – ja, da budem poletna, svoja, srećna, razdragana, da šprintam svoje trke i hrlim ka svojim ciljevima. Da me promene dočekuju oberučke, samo onda kada je životu vreme za njih.

I znaš šta je najlepše? U toj trci ti si i start, i cilj, i nagrada.

Srećni praznici.
Zagrljaj,
Aleksandra