Nešto se u meni prelomilo tog dana.

Trči, juri, žuri… Posao, egzistencija, novac.

Obaveze, život i svakodnevnica.

Sa druge strane, tamo ispred crkve stoji on. Gospodin M.

Obrijan, očešljan, sa nadom i verom u očima.

Gospodina M. Često viđam ispred crkve u svom gradu. Uvek me kulturno pozdravi, kao i sve ljude koji dolaze i odlaze iz crkve.

Sticajem okolnosti, gospodin M. je završio na ulici. Njegovu, ne baš lepu priču, mi je ispričao otac. Uvek mu vrlo rado pružim ruku sa kojom parom, dok mi on učtivo odgovara: „Neka, imam ja.“

Znam da nema, pomislim uvek, ali izgovorim „Znam, znam da imate. Neka se nađe.“

Prošle nedelje se oženio moj brat. U jednoj prelepoj crkvi nadomak našeg grada.

Prilazimo istoj, kad ispred crkve stoji on. Gospodin M. Obrijan, očešljan, sa nadom, verom i suštinom u očima.

Prošli put kad sam ga srela, rekla sam mu da se Marko ženi u nedelju, u Sremskim Karlovcima. Uvek me pita za njega, gde je, u kojoj državi sad živi, gde igra fudbal i kako je, iako ga je video manje od 5 puta u životu. Svaki put me pita sa žarom kao i prvi put. Svaki put imam osećaj da me čuje.

Prilazi Marku, pruža mu izgužvanu kesu, starim i bolesnim rukama čestita svadbu i nenametljivo odlazi.

Knedla u grlu mi je stojala taj dan, stoji mi i sad dok ovo pišem. Gospodin M. čovek u poznim godinama, oronulog zdravlja, čovek koji živi od milosti drugih ljudi platio je autobusku kartu, prešao xy kilometara da bi samo čestitao svadbu i dao poklon. Dve ikone, kafa, par kesa medenog srca i lekciju od milion dolara.

Znam da nema, pomislim uvek, ali izgovorim „Znam, znam da imate. Neka se nađe.“ Kako sam samo pogrešila. Taj čovek ima sve. U njegovim očima je suština života.

Ne, ovo nije ona priča: novac kvari ljude, novac  ti ne treba za sreću…

Ne. Ovo je priča o suštini. O svim onim malim podvizima koje radiš tokom dana, a da ih nisi svesna. Ovo je priča o emaptija, o životu, o superherojima koji hodaju ovim gradom. Ovo je priča o tome zašto treba da pozdraviš komšiju, natočiš vode lutalici, uputiš lepu reč njemu koji sedi pored tebe.

Iako bih ti vrlo rado ispričala priču o pokretanju biznisa, kada da ga podigneš iz nule i živiš materijalno obilje.  Danas neću.

Ovo je priča o sušitini. O usporavanju.

 O delim zbog kojeg je tvoja duša tvoj dom.

O pronalasku životnog smisla.

Jednog lepog sunčanog dana u Karlovcima.

I dok su sudbonosno oboje rekli „DA.“

Nešto u meni se prelomilo tog dana.

„Obilje je svuda oko nas.“ – pomislih.

Sve dok čovek ima suštinu i smisao, on ima sve. A sve to ćeš pronaći u svakodnevnici.

Samo ako pogledaš oko sebe videćeš da život diše.

P.S. Vidim da su divni sugrađani pomogli divnom gospodinu M.

Ukoliko i ti želiš, uvek ćeš ga pronaći na vratima Uspenske crkve u Novom Sadu.

Svakog lepog, bogomdanog, sunčanog dana.

Nešto će se u tebi prelomiti tog dana.

Obilje je svuda oko nas.

Samo ako pogledaš oko sebe videćeš da život diše.