„Moraš biti malo delulu da bi ostvario svoje snove“ – rekla je moja prijateljica, psihiloškinja.

Sve dobre stvari počinju u svakodnevnici – sve onda dok ta svakodnevnica prestane da postoji.

Da, u sušitini ona postoji, ali prolazi pored tebe, nesvesno i neopaženo. Onda ti je svejdno da li ćeš doručkovati nešto zdravo ili nezdravo pre posla. Suština jeste da je za zdrav i nezdrav obrok potrebno podjednako vremena.

Međutim naš doživljaj stvarnosti oblikuje tu stvarnost u 3 pravca:

• Ili je nismo svesni
• Ili smo je svesni, ali nam nije bitan ishod
• Ili smo svesni je svesni i dobro smo sa tim kakav će biti ishod

U sve 3 situacije ono što je bitno, suštinski i korenski jeste da smo je mi izabrali.

• Sada mogu da čujem nekoga ko se pita: „Pa kako sam, pobogu, izabrala da budem nesvesna?“

Izabrali smo time što smo našli problem, prepreku i  otpor za moguće rešenje i naše neuroske mreže su toliko okrenute ka potencijalnim izazovima, da čak i ako mi je rešenje zalepljeno na nosu – ja ga neću videti.

Početak tih nesvesti počinje baš ujutru u kuhinji (jasno ti je da karikiram)

Ako je moj doživljaj stvarnosti da je zdrava hrana teška za održati, skupa ili da nemam vremena: verovatno da instagramski algoritam neće do mene dobaciti reklamu o sjajnim i zdravim vege burgerima u Rekalibraciji, biću u toaletu dok moja prijateljica priča drugoj kako baka na pijaci ima sjajnu i povoljnu ponudu organskog povrća ili kako je pronašla instagram profil koji se bavi desetominutnim zdravim obrocima.

Tako je sa svim stvarima u životu.

Puštaj sebe da biraš na najbalanijim dnevnim i svakodnevnim primerima. Doslovno vežbaj rešenja.

• Ako smo svesni ishoda ili smo sasvim dobro sa tim kakav će biti ishod – onda nam je jasno da će nas život još više u tome podržati.

Pre neku noć sam usnila san:

Žena poznih godina stoji ispred računara i dere se na Zoom pozivu:

„Kako je moguće da sam ja izabrala da se muškarci ponašaju tako prema meni.“ Dok vitla rukama, pojačava ton: „KAKO JE MOGUĆE DA SAM JA TO SVESNO IZBARALA?“

Sa druge strane, dubok, muški glas joj odgovara: „Time što si pristajala da ostaneš u takvim odnosima, rekla si životu da to želiš – i on ti je dao toga sve više, jer je pretpostavio da to želiš.“

Tu se san prekida.

Ustala sam, bio je sunčan februarski dan, nasmejala sam se od uva do uva i sa tim kezom krenula da spremam doručak, jer sam tačno znala:
 – da ovaj san nema veze ni sa kakvim muškarcima i tom ženom, već sa svim onim što nas okružuje u ovom životu.

Hvala nesvesnom,

jer nekad mora biti zaista malo delulu i prenaglašeno da bi razumeli. Isto je kao kada gradiš kuću, stvaraš temelje, izgradiš sobe – onda malo i pleši kroz te prostorije, jer čemu u suprotnom je poenta građenja?

Prati korake.

Zagrljaj,

Aleksandra