„Nije bitno kakva je situacija, nego kakva je naša reakcija na nju“ – završio je profesor predavanje na psihološkoj edukaciji koju pohađam.

„Sad zamisli da u kafić ulazi momak koji se sviđa meni, ti i ja ćemo u istoj situaciji imati potpuno različite reakcije.“ – rekla je moja mentorka.

Ništa na ovom svetu nema potencijal, dok mu ga mi ne damo. Po kvantnoj fizici sve oko nas je potentna 0 koja može prerasti u 1 ili pasti na -1. Npr. ovaj blog, dok pišem je potetna nula, ukoliko odlučim da ga postavim on prerasta u +1, da li je dobar ili loš, zavisi od tvoje reakcije na njega. Nekome može biti još samo jedna objava, a neko negde upravo potražuje ovo da pročita.

Ako bi ovo preneli u svakodnevni život, mislim da bi nam donelo toliko toga, jer bi shvatili da su ljudi različiti, da su mišljenja različita i najčešće obojana pređašnjim iskustvom.

U suštini stvari nam budu jasne onda kada možemo da ih povežemo sa situacijom u kojoj se nađemo.

Desila se situacija koja je pre 7 godine predstavljala nešto jako loše, u tom trenutku toliko nepotrebno, nepravedno i gomilu još NE. Neću u detalje jer je previše lična.

Ponovo se desila ova identična situacija, a ona sada predstavlja nešto toliko dobro, moćno i ekspanzivno.

Moram provući crtu i objasniti: ne, nije ova situacija p(r)ogledana iz boljeg ugla ili je pokušano iz nje da se izvuče nešto dobro, a da je ona sama po sebi loša.

Ne.

Danas, ova situacija je sama po sebi dobra.

Moćna.

Ekspanzivna.

Mi se menjamo, sve oko nas se menja i zato je nepogrešivo sigurno da se naše reakcije na istu spoljašnjost mogu promeniti.

Nešto što je bilo trauma – može biti isceljenje.

Neko ko je bio grozan prema nama – može postati najbolji.

Neko ko smo bili juče – može izroditi nekog novog sebe.

Panta rei – sve teče, sve se menja.

Dragi moji, neka nam promene budu put ka (ličnom i globalnom) isceljenju.

Zagrljaj,

Aleksandra