Koji deo sebe moramo da „prodamo“ da bi ostvarili nešto ili zadobili nečiju pažnju, ljubav, naklonost?
Pre jedno mesec dana gledala sam jedan dobar podcast, u kojem jedna šarmantna gospođa priča kako sve ima svoju cenu, npr. ako ćemo nečemu da se posvetimo: cena je posvećenost, itd.

Juče sam bila sa jednom poznanicom koja želi da proširi svoj posao, ali zna da to iziskuje vreme, pogotovo marketing na društvenim mrežama i da ne zna kako da se snađe sa svim tim – stori, postovi, reel-s…
„Ja nisam za to“ – rekla je.
„Tebi to prirodno ide“ – nastavila je.
„U tebi se vidi neka energija i žar za tim“ – završila je.

Od postojanja mog posla, ukupno 5 marketinških agencija mi se javilo sa:
„Uočili smo greške na Vašem profilu.“
„Trebalo bi više da snimate“
„Trebalo bi da mi Vama snimamo i editujemo sadržaj“
Sve je to okej, super strava, dobro – ali onda to ne bi bio moj posao više.

Ja zaista nisam neki tip za svakodnevne videe – pa sam ipak upespela da izgradim zajednicu od 38.800 ljudi. I pod tim mislim pravu zajednicu, sjajne ljude, interkaciju i poverenje.
Ja nisam marketing guru – pa opet ljudi mi se javljaju, šeruju postove, pišu mi utiske.
Shop sam napravila posle godinu ipo dana od lansiranja Hidre – pa sam ipak uspela da iskreiram najbolji proizvod na tržištu koji su ljudi i bez shopa – kupovali.
Odbila sam zaista neke velike ljude za saradnju – jer su se neki delovi kosili sa mojim uverenjima, stavovima i onim kako bih ja to uradila – pa sam ipak uspela stvorim biznis.

Jasna ti je poenta.
Postoje stvari u životu koje su nam mrske, teške, odložili bih ih… A ipak moramo da ih uradimo.
I to je sasvim uredu. To je „cena“ o kojoj šarmantna gospođa priča.

I naravno da mi ide prirodno – kada sam dala sebi dovoljno ljubavi i poverenja da krenem putem kojim ja mislim i najvažnije kako je mislim.

P.S. Ne pričam samo o poslu.

Zagrljaj,
Aleksandra