Jutros sam ustala, četvrti dan od lansiranja novog proizvoda i online shop-a.

Uzgred uzeću ovaj pasus da vam se zahvalim na tolikim porukama, podršci, ljubavi, porudžbinama, prvim utiscima… Iako bi mi bila potrebna cela knjiga, a ne pasus da se zahvalim. Sasavim sam sigurna da kako daješ – tako i dobiješ. U ovoj našoj zajednici, to je obostrano.

Elem, jutros sam se osvrnula na prethodna 4 dana.

Da li je bilo puno posla – jeste.

Da li smo radili po 12h – jesmo.

Da li ćemo i danas raditi toliko – hoćemo.

Međutim, ja se danas i poslednja 4 dana osećam energično, srećno i uzbuđeno.

Shvatila sam da je sve to okej. Da sam ja okej.

Da li je bilo straha kako će ispasti sve to – jeste. Kako ću se snaći sa online shopom, da li je trebalo oba da pustim u isto vreme?

Hidra je već osvojila vaša srca, već godinu ipo dana je ulazila u vaše domove i nastanjivala se kao deo obavezne rutine.

„Ja obožavam da prespavam sa njom zbog energije“ – napisala je jedna Nataša.

Međutim ja sam istinski osećala da je vreme za još nešto podjednako dobro. U celom tom brlogu osećanja poslednja 4 dana ja sam shvatila da je samnom sve uredu.

Iako smo milion posto sigurni u nešto – strah je normalan.

Iako smo zaista odlučili da se zdravo hranimo – jedna čokoladica nas neće učiniti nezdravim. 

Iako smo sto puta uradili nešto – moguće je da ćemo pogrešiti.

Iako smo zacrtali sebi to-do dnevnu listu – 2 preskočene stavke neće pokvariti tvoj koncept života.

Jasna ti je poenta.

Baš nedavno sam pisala o tome kako nas pojedine objave na društvenim mrežama teraju da se osećamo da nije dovoljno, da možemo uvek još, da treba još, da se osećamo anksiozno jer nemamo plan…

To je rupa koju nikada nećeš popuniti darling. Tom stazom nemoj ići. Na tom putu će uvek nešto faliti, komšijina trava ne samo da će biti zelenija, nego tvoja će biti uvek suvlja, nebo zakrčeno sivim oblacima, a svetlo na kraju tunela će se nazirati, ali uvek nekako izmicati.

Sa tobom je sve već okej.

Hajde da normalizujemo ovog sunčanog četvrtka da su sva osećanja nama data za razlogom:

tuga, sreća, ljutnja, radost, mir, strah, uzbuđenje…

Ma kako bih inače i znala da mi je toooooliko stalo da ti to dobiješ (Eliskir) da nisam imala bar malo straha?

Samo u celoj toj priči uvek se seti onoga što sam ja pričala još dok sam vodila Frekvenciju balansa:

„Okej je da nisi okej, ali nije okej da ti to bude dugo okej.“

I tada se komšija i ja radujemo – on zbog moje zelene trave, ja zbog njegove, oblaci su oni plavi letnji, obasjani smo celim putem jer ne postoji cilj, samo put.

I to je sve što treba da znaš ovog četvrtka.

Zagrljaj,

Aleksandra