Kada bih mogla jednu stvar da izdvojim kao suštinu života ona bi definitivno bila smisao.

Ne mir, ne sreća… Smisao.

Ako imam smisao – srećna sam.

Ako imam smisao – mirna sam.

Juče pričam sa mojom drugaricom Lenom, koja je od nas 4 najboljih drugarica dobila na poklon za rođendan skakanje iz aviona padobranom – kao posledicu jedne velike odaslane želje.

„Znaš, neki ljudi posle skoka padobranom imaju osećaj da nikada ne mogu da osete taj nalet sreće ponovo, jer im to izazove adrenaliski skok.“ – rekla je Lena dok je ispijala svoj čaj od nane.

„Uh kakav ja nalet sreće osetim kada ujutru skuvam kafu, na miru popijem sa svojim mačkama, dnevnikom i krenem u novi radni dan.“ – rekoh kao neka hipi žena u već poznijim godinama.

Sedele smo u jednom prelepom, cozy kafiću, nas 5 drugarica, pričale, čavrljalje, guštale i ispijale svoje čajeve i kafe.

I onda mi prođe kroz glavu svi oni momenti, gala večeri, putovanja, nagrade… Ali i pomisao zašto mi je prva asocijacija na sreću bila taj momenat.

… Jer nije do Pariza – već do toga koliko smo se smejale u sobi dok smo gledale „Evroviziju“.

… Jer nije do mora – nego do osećaja koji pruža beskonačno na oko plavetnilo.

… Jer je do mafina sa borovnicom koje ispečem Nemanji kada dođe sa terena.

… Jer nije do nagrade nego do osećaja da sam zaista nešto dobro uradila.

… Jer nije do jutra i kafe nego tog mira i vremena za sebe koje sam postavila kao prioritet kako bih mogla onako kako treba da se uhvatim u koštac sa stvarima koje treba da obavim.

… Jer nije do Belgije nego do toga što smo kao porodica imali mogućnost da provedemo negde mesece zajedno.

I onda uhvatim taj smisao,

u tom jutru,

u toj kafi,

u izborima,

u osećaju.

U tom gala životu ja se samo sećam osećaja.

U krizi besmisla, počni od onoga što je trenutno pored tebe. Uhvati se on u sve naše pore, pa nam sve deluje kao ne. Ali duboko u nama, kada prođe taj osećaj, vrati se suština. Strpljvo je sačekaj.

Vežbaj je.

Traži je.

U ovom kišnom danu, ja sam upalila sveće, skuvala kafu, Balu pored mene dremka, došla sam kod mame, brat je tu, pričamo, družimo se…

I osećaj je gala.

I to je sve što ti je potrebno da znaš ovog kišnog četvrtka.

Zagrljaj,

Aleksandra