Život se gradi cigla po ciglu

U aprilu sam se preselila u ovaj stan. Zgrada pored mene je udarila temelje. Tačnije to i nije bila zgrada, već gradilište, početak, dvorište. Ništa i nešto u isto vreme.

Potencijal.

MILIONI OD 5 GODINA

Nedavno sam slušala jedan podcast u kome je jedna gospođa, naša, koja je osnovala multimilionersku firmu pričala o tome kako je počela te davne 2000.

Prvo je počela sa edukacijom, a kada je joj je na pamet pala ta genijalna (multimilionerska) ideja – samo za test tog produkta je bilo potrebno 3 godine, koje su se odužile na 5.

INSTANT MOŽE BITI KAFA, ALI NE I ŽIVOT

Pre mi se jelo nešto, ali mi se zaista nije kuvalo. Bilo je pretoplo u stanu.

U par klikova sam poručila hranu i ljubazan momak je dostavio. Kroz pola sata, bez po muke, na svom stolu sam imala savršeno izbalansiran obrok. Obožavam moderno doba, tu lakoću, dostupnost, jednostavnost. More mogućnosti.

Ali se zaista ponekad zapitam da li su te stvari uspele da nam stvore osećaj da sve moramo sad i odmah?

Da li nam je brzina vrlina, a instant životna filozofija?

Volim lake obroke, jednostavne, volim lakoću, volim jednostavnost, ali ipak smatram da za neke druge životne stvari potrebno je da slažemo ciglu po ciglu.

Polako, svojim tempom.

(Inače je komšiji uvek trava zelenija, a mi ostajemo zbunjeni u svom dvorištu, virkajući preko ograde)

Sa svojim materijalom i kapacitetom.

Juče sam izašla da popijem kafu na terasi. Začudila sam se koliko je zgrada iznikla. Sad je nešto.

Čini mi se 7 spratova. 

Ti ljudi predano rade, dan po dan.

Cigla po ciglu.

Čvrsti i stabilni temelji.

To me je podsetilo na onu priču o bambusu, koji ne raste godinama pa za neko vreme iznikne 3 metra.

Danas u svetu mogućnosti, čisto sumnjam da postoje stvari za koje nam treba test od 5 godina.

Ali postoji suština i forma.

Temelj i oslonac.

Postoji i svoj tempo i svoj mikrosvet.

Ja danas tačno znam koje stvari volim instant da dobijem. Naprimer taj obrok, tog toplog, letnjeg dana, kad tempratura prelazi 35 stepeni, a mi se kuvamo u stanu. Obožavam taj instant.

Sa druge strane postoje one druge stvari koje mi drže glavu iznad vode, kada mislim da postoji mogućnost da ću da se udavim.

To su te suptilne stvari, svakodnevne, održive, moji stubovi, temelji i oslonci.

Dok sad upravo pišem, čujem ljude na gradilištu.

I danas rade, još jedan sprat je na pomolu.

Sa jakim temeljima.

U slučaju vetra, oluja i kiše.

Sa namerom stabilnog, a u isto vreme toplog

doma.