Završavam tretman, trčim na sastanak i traženje poklona, dok me kući čekaju nove porudžbine, 2 mašine veša + pakovanje.

Telefon  i dalje zvoni.

…

Pre par godina sam u jednoj self-help knjizi pročitala kako je mulitasking dar ovog vremena i kako mi kao ljudi trebamo to da koristimo.

Definicija:  Izraz multitasking je preuzet iz terminologije informatike. Označava višeprogramski rad i predstavlja sposobnost računara da istovremeno radi na više programa. 

Inspiraciju za ovaj tekst sam dobila danas. Moj današnji dan je ukratko izgledao ovako:

Milion zadataka, porudžbine, priprema za put, papirologija, ručak, život… Nikad više porudžbina i poruka u jednom danu. Trčim po haljinu za bratovu svadbu, jer jel danas je baš stigla, nakon toga imam zakazan termin u salonu. Razmak 40 minuta između ove dve stavke. Oblačim još jednom haljinu:

• 2x me zove Nemanja
• Tata
• Agent za nekretnine

Trčim na tretman, poštar 1 me zove 2x i šalje 3 poruke, nepoznat broj i poštar broj dva zovu po 3x.

Završavam tretman, trčim na sastanak i traženje poklona, dok me kući čekaju nove porudžbine, 2 mašine veša + pakovanje za put.

Posao.

Telefon  i dalje zvoni.

…

SLOW LIVING

Ja sam neko ko u svom radu i životu diše usporen život. Verujem u njega i sve u životu sam kreirala da tako i živim.

Danas dok utrčavam u stan da se presvučem, javlja mi se neki poznat, čudan osećaj.

Nešto mi ne štima. Nešto ubrzano dišem. Negde sam nešto propustila da identifikujem.

Odlazim na sastanak, završavam i sedam u kafić. U sred srede svih tih obaveza.

A i srede.

Setim se da dišem. Ošine me kao krom iz vedra neba zašto sam pregorela u prošloj firmi koju sam vodila.

MULTITASKING

Verovatno da nisam osnovala prvu firmu sada bih prala veš, dok radim porudžbine istovremeno.

I verovatno ne bih sela da popijem kafu u sred obaveza.

A i srede.

I verovatno bih se ODMAH javila na sve pozive, sa sve haljinom na pola kukova.

I verovatno bih se polako i postepeno uvukla u isti začarani krug.

Ali sam se setila. Prepoznala sam taj osećaj.

 

Zašto ovo pišem?

Sve u životu sam kreirala da živim bez stresa.

Polako, svojim tempom.

To je bio put od 1000 stepenika, ali vredelo je svakog koraka.

Ali ti možda radiš od 09-17h.

I imaš dete ili decu.

I moraš da skuvaš ručak i da im pomogneš oko domaćeg istovremeno.

 I da nazoveš mamu, odeš u banku, izvršiš poslove zadatke, opereš sudove, središ plakare, prošetaš psa, odeš na trening, odeš u nabavku, čekiraš to do nedelju listu…

Dan za danom. Svaki dan. Sve više zadataka.

Sve manje sebe.

Sve znam.

Danas i ja sve to moram da uradim. Nemam psa (još) i nemam decu (još), ali imam neke svoje lične obaveze.

RASTERETI SE

Ne znam koliko sam puta na profilu napisala – piši.

Piši dnevnik, piši šta ti padne na pamet, piši misli i osećanja, ali piši i šta treba u danu da uradiš.

Ova stavka je mene toliko rasteretila.

Napišem koji su mi prioriteti i ono što mora da se uradi.

Ono što ne mora – napišem, pa ako mi ostane vremena. Sutra je novi dan. Neće pobeći, a i ako hoće, onda nisam ni trebala da uradim.

Ne moraš na svaki poziv da se javiš, danas živimo toliko brzo da je jako lako skrenuti sa puta.

Preplavljeni smo infomacijama + sve ostalo šlag na torti zvanoj konfuzija.

Nije ni malo slatka, čak šta više ostavlja gorak ukus u ustima.

Ne znam da li sam došla ili sam pošla. Ne znam gde sam krenula, šta želim od dana, života, od sebe.

Multitasking ostavi za računare. Radi jednu po jednu stvar i ješćeš najslađu tortu na svetu.

Prostu, jednostavnu, osvešćenu i životno sažetu.

Svoju.

Prioritetno svoju.

Mi smo bića sa dušom. Nismo roboti.

Imamo mogućnost izbora (pa i da shvatimo da nisu sve self-help knjige dobre)

Pa eto nekako i u vrtlu obaveza, ako znaš gde si krenula, nađeš vremena da popiješ kafu.

I dišeš.

Napišeš blog. Jagodica na svojoj torti.

U sred srede.

Prijatno.